Пример номенклатуре органских једињења

Органска једињења су молекули чија је карактеристика то што их чине база молекула угљеника и водоник, такође познат као скелет, и комбинован са другим елементима, углавном кисеоником, азотом и сумпором.

Тхе ИУПАЦ (Међународна унија чисте и примењене хемије, Међународна унија чисте и примењене хемије) је успоставио општа правила за класификацију и номенклатуру органских молекула, од којих објашњавамо најважнија.

Угљоводоници

Угљоводоници су најједноставнији органски молекули, састављени од угљеничног скелета и атома водоника. Постоје три врсте угљоводоника:

Алкани

Они су најједноставнији, настали од атома угљеника који су једноставним ковалентним везама придружени атомима водоник, са општом формулацијом Х = 2н + 2, односно атоми водоника су двоструко већи од атома водоника. угљеник, плус 2. Номенклатура је формирана са нумеричким префиксима мет- за 1 атом угљеника, ет- за 2, проп- за 3 и бут- за 4; од 5 атома угљеника користе се уобичајени префикси пент-, хек-, хепт-, оцт-, итд. Свим алканима додаје се завршетак -ано.

Пример: ЦХ₄: метан; Ц.₂Х.₆: етан; Ц.₄Х.₁₀: бутан; Ц.₆Х.₁₄: хексан

Алкенес

Они су формирани од угљеничног скелета у коме постоји двострука веза између атома угљеника. Његова општа формула је Х = 2н, односно њени атоми водоника двоструко су већи од атома угљеника. Попут алкана, они користе префиксе који означавају њихов број атома угљеника, а у овом случају се додаје завршетак -ено. Поред тога, у молекулима са више од три атома угљеника, угљеник где се налази двострука веза, почевши да се рачуна од угљеника најближег је.

Примери: Ц.₂Х.₄: етен; Ц.₃Х.₆: пропен; Ц.₄Х.₈: бутен, 2-бутен; Ц.₆Х.₁₂: Хексен, 2-хексен (двострука веза на атому 2), 3-хексен (двострука веза на атому 3).

Алкини

Алкини садрже троструку везу на својим атомима угљеника. Његова општа формула је Х = 2н-2, што указује да ће молекул садржати два атома водоника мање од двоструког броја атома угљеника. Префиксу који означава број угљеника додаје се завршетак -ино. Као и у случају алкена, помиње се угљеник који садржи троструку везу, рачунајући од крајње најближег.

Примери: Ц.₂Х.₂: етин; Ц.₃Х.₄: Савет; Ц.₄Х.₆: бутин, 2-бутин; Ц.₆Х.₁₂: Хексино, 2-хексен (трострука веза на атому 2), 3-хексин (трострука веза на атому 3).

Функционалне групе

Функционалне групе су комбинације атома који функционишу као јон и замењују атом водоника у формули алкана.

Радикали

Алкан без атома водоника назива се радикал и за његово идентификовање додаје се завршетак -ило:

Примери ЦХ₄: метан - ЦХ₃⁺ метил; Ц.₂Х.₆: етан - Ц.₂Х.₅⁺ етил; Ц.₄Х.₁₀: бутан - Ц.₄Х.₉⁺ бутил; Ц.₆Х.₁₄: хексан - Ц.₆Х.₁₃⁺ хексил.

Комбинација угљоводоника

Један од случајева који се може догодити је да се два или више угљоводоника комбинују у молекулу. Угљоводоници са којима се комбинују називају се арборесценцијама. У овим случајевима, основни угљоводоник ће бити онај са најдужим ланцем и бројем угљеника где пронађене су арборесценције, затим име радикала са завршетком -ил, а затим назив угљоводоника база. Број ће се спомињати онолико пута колико је дрвећа причвршћено за њега. У случају да су арбореценције истог радикала у различитим атомима угљеника, поменуће се бројеви одвојени зарезима, а затим цртица, име радикала, затим бројеви атома на које је везан други радикал, ако постоје, цртица, име радикала и име угљоводоника база. У случају да су за исти атом угљеника везана два радикала, тај број ће се поменути два пута. Ако су то различити радикали, то ће бити споменуто једном пре имена сваког радикала; ако су радикали једнаки, број ће се поменути два пута. Започећемо тако што ћемо прво поменути најједноставније арбореценције (оне са најмањом количином угљеника), а затим оне са највећом количином.

Пример: Молекул пентана, са два радикала етана, везан за угљеник 2 и 3:

2,3-етил пентан. Молекул октана, радикал пропана на угљенику 6, радикали метана на угљеницима 4 и 5 и радикали етана, везани на угљеницима 2, 3 и 4: 4,5-метил-2,3,4-етил-6-пропил -октан.

Алкохолна функционална група

Најједноставнија од функционалних група је алкохол, у којем је атом водоника замењен хидроксилном групом (ОХ). У овим једињењима се називу радикала додаје завршетак -анол. Тамо где је прикладно, треба поменути атом угљеника у коме се налази функционална група:

Примери ЦХ₃ОХ: метанол: Ц.₂Х.₅ОХ етанол; Ц.₄Х.₉ОХ бутанол или 2-бутанол; Ц.₆Х.₁₃ОХ хексанол, 2-хексанол (функционална група на атому 2), 3-хексанол (функционална група на атому 3).

Алдехид функционална група

У алдехидима се атом водоника замењује за функционалну групу ^-ЦХО. Да би се идентификовали, додаје се завршетак -анал, а помиње се и атом угљеника у коме се налази функционална група:

Примери ЦХ₃ЦОХ: метанал: Ц.₂Х.₅Етанал ЦОХ; Ц.₄Х.₉ЦОХ бутанал или 2-бутанал; Ц.₆Х.₁₃ЦОХ хексанал, 2-хексанал (функционална група на атому 2), 3-хексанал (функционална група на атому 3).

Киселинска функционална група

У органским киселинама се атом водоника замењује за функционалну групу ^-ЦООХ. Да би их се идентификовало, помиње се реч киселина и додаје се завршетак -аноична, а помиње се и атом угљеника у коме се налази функционална група:

Примери ЦХ₃ЦООХ: метанска киселина: Ц.₂Х.₅ЦООХ етанска киселина; Ц.₄Х.₉ЦООХ бутанска киселина или 2-бутанска киселина; Ц.₆Х.₁₃ЦОХ хексанска киселина, 2-хексанска киселина (функционална група на атому 2), 3-хексанска киселина (функционална група на атому 3).