Дефиниција рата на Тихом океану

Између 1879. и 1883. одвијао се Тихоокеански рат, познат и као Салтпетер Вар, Гуано Вар или Рат од 10 центи. У њему су се суочиле две стране: Перу и Боливија као савезничке државе против Чилеа.

Међутим, Велика Британија је постала велики победник сукоб, пошто су након коначне чилеанске победе британске компаније преузеле контролу над вађење минерала у Тарапаци.

Позадина и оружани сукоб

Перу, Боливија и Чиле су експлоатисали трговина шалитра, врло цењена супстанца која служи као ђубриво и користи се у производња барута. Тхе влада Чилеанац је предложио Боливијцу да искористи шалитру у замену за добијање порез а Боливија је прихватила предлог. Међутим, Боливија се плашила да ће Чиле остати под апсолутном контролом нитрата и због тога разлог склопио тајни и одбрамбени савез са Перуом 1873. године.

Циљ савеза између Перуа и Боливије био је наметање нових граница између Чилеа и Боливије, јер се обе нације нису слагале око граница својих територија.

Коначно, 1878. године боливијска влада повећала је порез на нитрате за десет центи по квинталу, али Чиле је одбио да их плати.

Пре неслагања око границе и контроле шалитре, у фебруару 1879. Чиле је послао трупе да заузму Боливијска територија Антофагасте (чилеанска војска је имала финансијску и логистичку подршку Британски).

Боливија је реаговала двоструком стратегијом: објава рата против Чилеа и војни савез са Перуом

Чилеански одговор је био непосредан и објавио је рат и Боливији и Перуу, чиме је започео рат на Тихом океану.

Рат је започео поморским походима, а касније се наставио копненим. После крвавих борби, Чиле је заузео обалу Антофагасте и Боливија је изгубила пут до мора.

Током рата Чиле је повратио контролу над салитром и ова околност је значила да су економски услови земље дозволили да се оружана конфронтација настави. Чилеанске трупе су се постепено наметнуле и на боливијској и на перуанској територији (чилеанска војска је две године заузела град Лима).

Последице сукоба су и даље присутне

Чилеанска војна владавина завршена је Уговором из Анкона 1883. године. Директне последице Пацифичког рата биле су следеће:

1) Перу је изгубио територију Тарапаке и Арице, а чилеанске трупе су заузврат напустиле град Лима,

2) Боливија је изгубила поморску провинцију која је обухватала луке Антофагаста и Цобија, а друштво у целини је уроњено у колективну трауму,

3) Чиле је проширио своје територије на 180.000 квадратних километара,

4) контрола лежишта минерала које је прибавио Чиле завршила је у рукама британских компанија (за неке историчаре Велика Британија је била истински победник у Пацифичком рату) и

5) у Перуу је започео период нестабилности политике што је на крају довело до грађанског рата.

Током читавог 20. и 21. века, чилеанска и боливијска влада настављају да изражавају своја неслагања у вези са последицама Пацифичког рата.

Фотографије: Фотолиа - Б201735 / Архивист

Теме у рату за Пацифик