Концепт у дефиницији АБЦ

Супериорност у било ком редоследу

Уопштено говорећи, реч супремација се у нашем језику користи за означавање надмоћ или надмоћ било ког поретка, на пример оног који извршава ентитет над другим исти тип.

Територијална хегемонија, класична надмоћ

Термин се може применити у различитим ситуацијама и контекстима, међутим, на нашем језику се углавном користи да би се говорио или објашњавао превласт и супериорност коју једна држава или народ врши над другом и која се у основи заснива на моћи коју има једна и слабости друге у односу на он. Другим речима, хегемонија у овом смислу указује на доминацију коју једна територија или држава има над другом. Основни пример овог односа је да а нација располаже својом колонијом.

Доминација области као што су политика, економија и војна хегемонија утиче

Друга уобичајена врста хегемоније је она која се дешава између нација, нација или блок нација могу то имати као последицу постојања важан потенцијал у неколико области, попут политичке, војне, економске, културне или само у једној од њих, али то је довољно да се у овом контексту истакне за над другима.

У овом истом смислу, када говоримо о светској хегемонији, подразумева се доминација света коју одређена држава држи над другима, што је и последица ове ситуације. Они се подвргавају својим одлукама, јер ће на тај начин, када је то потребно, моћи да добију економску наклоност или војну помоћ у случају да се морају војно суочити са другим нација.

Сједињене Државе данас и у мало даљој прошлости, Уједињено Краљевство, знале су како да располажу надимком хегемонских нација због невероватног развоја који је постигнуто у различитим аспектима, али у основи је вредно напоменути да је економско питање оно што неке нације углавном чини доминантнијим, а друге више слаб.

Супериорност са лошом штампом

У вези с приступом овом концепту морамо нагласити да за многе има тенденцију да има негативну конотацију јер одмах је повезан са угњетавањем и ауторитарним вршењем власти коју може и која може да врши она нација која има овлашћење да то учини над оним другим који се сматра слабијим и коме онда нема другог прихвати то.

Чак и они који се глатко противе овој врсти стања која се природно јављају у политике међународна од давнина, промовишите и повезујте хегемонију са нечим ђаволским и злим.

Један од тренутних примера овога који излажемо дат је у говорима венецуеланског председника Ницоласа Мадура, који је у складу са својим покојним колегом Хугом Цхавезом, истичу и стално осуђују хегемонију коју Сједињене Државе врше у свету и чија је мисија застрашивање држава које се не поклапају са њима и које се „претварају“ да јесу бесплатно.

Могли бисмо рећи да у овом дискурсу постоји одређени део и други који уопште није... многи народи, посебно они који јесу економски ресурси Превише притиска слабије нације на неки начин који им одговарају, док с друге стране користе државе попут Венецуеле тај став против хегемоније за ослобађање политичких администрација заснованих на патернализму и недостатку Слобода.

Културна хегемонија

С друге стране, и из искључиво социјалне перспективе, такође можемо пронаћи хегемонију одн културну супериорност коју једна група држи над другима и као таква је спроводи на начин на који то може уради то. Развио га је марксистички филозоф Антонио Грамсци, који је тај који је створио идеју о томе, хегемонију културно је да доминација и одржавање моћи коју врши особа или група у кључу убеђивање, намећући своје вредности, идеологије и веровања, конфигурисаће и одржавати већински систем, постижући тако хомогеност у погледу деловања и мислио, као и оно што је културно произведено и објављено.

То је, према Грамсцијевој теорији, владајућа класа неће моћи само да присили а друштвена класа подређени или мање него да задовоље своје главне интересе, одричући се својих идентитет и културу група, али ће такође успети да изврше потпуну контролу у облицима односа и производње другог и остатка друштва. У међувремену, Грамсци такође упозорава да овај процес није лако уочити, јер се одвија врло суптилно.

Данас се хегемонија у основи постиже деловањем културних агената, међу којима се посебно истичу масовни медији. Тхе биоскоп је врло добар пример за то, тамо нека друштва теже успостављању одређених модела мишљења и спровести тако да их касније друга друштва усвајају као своја.

Теме из хегемоније