Концепт у дефиницији АБЦ

Злостављање је превара неке врсте штете то може бити толико физички као и психички и то се генерално дешава и оправдава захваљујући моћи коју има особа која узрокује или материјализује злостављање према ономе коме се догоди било материјалном супериорношћу која штити и даје то сила с друге стране, или систематски претња да ће му се догодити нешто лоше ако не пристане на ову насилну акцију.

У многим случајевима злостављање је обично једно од следећих главни Фактори будуће трауме за штету и кривицу коју злостављање садржи и која спречава његову екстернализацију и због стида и страха.

У међувремену, злостављање јесте различити модалитетиИако разнолики, СВЕ ће сигурно оставити огроман траг на особи која пати од њих. Постоје физичке, сексуалне, емоционалне и Управа.

Физичко, попут сексуалног, је највидљивије и најпроверљивије када је у питању кажњавање одговорних, јер подразумева одређену ненамерну физичку повреду; у случају физичког облика који може бити понављање насиља у породици код партнера, од мушкарца до жена, на пример, и сексуални однос када је неко подвргнут сексуалном контакту без сагласност. Ово се може дати од одрасле до малолетне особе, између одраслих или чак између малолетника. Одрасла особа према малолетнику једно је од најчешћих сексуалних злостављања које данас можемо видети, новинске хронике које нам говоре о постојању мрежа које промовишу производњу порнографије детињаста. У том смислу, строга контрола коју спроводе власти изгледа увек недовољна због велике потражње за овом врстом садржаја. у графичким и електронским медијима, што представља стални извор материјала чији је коначни пут у поновљеној индукцији чињеница злоупотреба.

Емоционално злостављање се не дешава једном конкретном радњом, јер у случају сексуалног злостављања малолетница може бити приморање на секс, али то има везе са посматрање понављајућег спровести одбацивања, показивања срама, понижавања или превирања терора од одрасле до малолетне особе. Наравно, то ће пресудно утицати на емоционални и социјални развој малишана, што ће, између осталих, вероватно довести до страха, анксиозности, изолације, депресије. Ова ставка тренутно класификује тзв малтретирање, дефинисано као емоционално и често физичко узнемиравање вршњака. Показано је да се такође назива „малтретирање“ корелира са лошом прогнозом у услове менталног здравља и социјалне перформансе деце која су на овај начин жртве ћути о злоупотреба. Међутим, вреди напоменути да је у многим приликама починилац такође предмет неког облика злостављања у породичној или социјалној сфери, због чега је исправан приступ малтретирање захтева а учешће мултидисциплинарни са породичним, школским, психолошким и психопедагошким елементима.

И последња врста злоупотребе која остаје да затвори концепт који нас се тиче је злоупотреба овлашћења и то је у основи и оно врши се са положаја власти, као што је случај полицајца који хапси неко лице без икаквог разлога. То је обично врло често у диктаторским земљама, у којима превладавају угњетавање и ограничавање слободе ради постизања бољег потчињавања друштва. Нису нужно де фацто владе те које врше а злоупотреба моћи, с обзиром да многи лидери изабрани на основу бирачког права могу своју власт вршити на деспотски начин и на тај начин кршити бројна лична права и права заједнице. Популација, међу којима слобода штампе заслужује да се истакне.

Многи аналитичари укључују у круг злоупотребе овлашћења тзв мобинг или Узнемиравање на радном месту, која се састоји од деспотске и нехуманизоване манипулације запослених у организацији од стране њихових шефова или координатора. Тхе мобинг је медицина рада почела да сматра предметом анализе с обзиром на блиску повезаност са синдромом професионалне исцрпљености (изгарања) и са различите корелације са нижим перформансама на послу, угроженим менталним и физичким здрављем и повећаним ризиком од самоубиства или других манифестација Самоповређивање.