Концепт у дефиницији АБЦ

Реч апокрифни користи се са мисијом рачуноводства за нешто или неко испада лажно, претварано или претпоставка без провере или истинитост. Писмо пронађено с потписом моје баке нема сумње да је апокрифно.

Исто тако и у истом смислу, термин се користи за означавање текст или написано да то није ни од времена за које тврди да јесте, нити од ауторства онога ко то тврди. Тхе уговор шта си потписао је апокрифно.

А друга од честих употреба израза означава књига која није уврштена у канон библије, иако се приписује а Аутор свето, такав је случај апокрифних јеванђеља.

Апокрифна или ванканонска јеванђеља, као што су такође познати, су они који су се појавили током раних дана хришћанства бавећи се Исусовим ликом, али нису били укључени у Библију и нису их прихватиле Католичка црква, када је дошло време, нити остатак хришћанских цркава, односно показују карактеристике и ширење имена због којих се појављују као канонске књиге, иако су, немајући званично признање, потомцима прешла као апокрифна јеванђеља.

Треба напоменути да ови списи множе приче где фантазија одсутан је заповест и трезвеност коју канонска јеванђеља представљају, на пример, показује Исуса као незаустављивог чудотворца и, иначе, једног од најекстравагантнијих.

Порекло већине ових апокрифних записа налази се у гностичке заједнице а имају чак и особеност да приказују скривене речи које нису отворене и јасне разумевање уопштено, вероватно да би означили њихову тачку разлике и превивања у односу на оригинале.

Међу најистакнутије ове врсте спадају: Еванђеље по Томи, Јеванђеље по Филипу, Јеванђеље по Јуди, Апокрифно Јеванђеље по Јовану, Арапско јеванђеље по детињство, међу другима.