Концепт у дефиницији АБЦ

Кубизам је, између осталих, развио генијални ум Пабла Пикаса и Георгеса Бракуеа сумњате у једну од најважнијих, најзначајнијих и најутицајнијих уметничких авангарда читавог века КСКС. Његов карактер заснован је на идеји разбијања стварне слике у геометријске облике (посебно коцке и троуглови) да на нов начин прикажу појам бројних гледишта за исте стварност.

Кубизам је доживио свој процват у раним годинама 20. века, појавио се крајем прве деценије и његов раст се наставио до средине 1910-их. У том смислу се може рећи да је кубизам био једна од првих уметничких авангарда века и једна од првих уметничке струје које су раскидале са традиционалним и академским параметрима у погледу начина на који слика треба да буде представљени.

Кубизам је као идеолошку основу имао идеју да се слика увек посматра са различитих гледишта, јер је тродимензионална. То је навело уметнике који су развили овај тренд да траже нове облике заступање сликовни између којих је присутан раскид са стварном сликом кроз

обука коцкица и других геометријских облика. Присуство бројних и свакако хаотичних геометријских облика дало је слици а сложеност јединствени који је требало да представља сложеност свакодневног живота.

Кубизам се може подијелити у двије велике фазе: прва, аналитичка кубизам; и друго, синтетички кубизам. Док су у првом периоду уметници били посвећени анализи слике и на реконструкцију исте кроз ове геометријске форме, у другом периоду исто аутори су развили нове технике које су омогућавале рад са различитим текстурама и површинама као што су тхе колаж за стварање нових сликовних дела.

Кубизам је имао јасну и присну везу са идеологијуполитике анархичног типа и то је видљиво у хаотичном, неуређеном и сигурно сломљеном облику који слике овог стила показују уметнички. Ове идеолошке струје биле су посебно важне у Шпанији у поменутом периоду и представљале су одговор на сукобе и кризе због којих је велики део земља дешавало се тада.

Теме из кубизма