Дефиниција велике депресије

29. октобра 1929. свет је тонуо. Па, не сви, али добар део, барем онај који је почињао да се глобализује и дубоко укључује у капиталистички модел економија.

Тог дана, крштен као црни уторак, Њујоршка берза је тонула, упркос чињеници да је већ показивала знаке пет дана пре ( црни четвртак, који је био једва обуздан), жртва низа услова и структурних неуспеха систем, увлачећи свет у дивља економску кризу, са мало преседана у свету економија. Била је то Велика депресија.

Велика депресија била је период који је, почев од октобра 1929. до почетка Другог светског рата, представљао а економска криза која се осећала глобално, већим или мањим интензитетом према земљама и, посебно, државама Унитед.

Била је то финансијска криза, последица еуфорије инвеститора из периода после Првог светског рата. Европске силе су изгубиле своју хегемонију, СССР је био изолован од света, а Сједињене Државе су се појавиле као нова сила, иако још увек половина успаван и напола изолационистички, дозвољавајући себи да се умеша само у послове америчког континента (што је већ било досадно за неке земље Латиноамериканци ...).

У том контексту, америчка економија је направила квантитативни скок напред који ју је покренуо на прво место у светском поретку. Улагање на берзи постало је популарно, а расту цена акција као да није било краја.

Овоме се мора додати да су економије већине земаља света више повезане уско него раније, са којим имамо савршену поставку за пад главног глумца другима.

Земља чије су слике велике депресије остале у колективној машти за потомство биле су Сједињене Државе

Тамо је криза била припремљена за Популација на свим нивоима, како у граду, тако и у индустрији, али и на селу, у руралним областима.

Међутим, криза је задала глобални ударац и то је нанело велику штету међународној трговини.

Да би се изашло из кризе, била су потребна иновативна решења, која су дошла из руке британског економисте Јохн Маинард Кеинес-а.

Ради једноставности, рећи ћемо да је Кејнс веровао у јавну интервенцију у економији ради олакшавања циркулације новац у кризним временима с циљем да радници потроше и на тај начин оживе економија.

Тхе економски систем капиталист, заснован на понуди и потражњи, био је на тај начин вођен, јер што више новца људи има, Што више троше, то више компанија зарађује од тога, што може боље да плати своје раднике, који пак доврше тхе круг трошећи више.

На овај начин економија формира савршен круг који се непрекидно креће.

У Сједињеним Државама, тезе кејнзијански Усвојио их је нови председник Франклин Делано Роосевелт, изабран 1933. године, који је сумирао своје идеје за превазилажење кризе у тзв. Нови курс.

Нови курс значи „нови уговор“, и то је било управо то: нови друштвени уговор између владе, државе и грађана. А нови уговор је био више интервенционистички на страни јавна управа то пре, нешто што се Сједињеним Државама не допада много (а што је довело до тога да су га Рузвелтови непријатељи назвали комунистом).

Међу мерама које је усвојила америчка влада било је финансирање појединаца путем кредита мека роба, социјална помоћ за незапослене, контрола приватних компанија и снажна регулација сектора финансијске. Такође је уложено у бројне јавне радове.

Велика депресија била је један од директних узрока Другог светског рата

Економска криза посебно је погодила Немачку и став земаља које су победиле у сукоб није помогло да је пригуши. Очајни Немци постали су чорба од културе идеално за радикална решења за тријумф, као нпр комунизам или Нацизам.

Многи од оних који су гласали за Хитлера за канцелара били су људи који су осиромашили све док нису изгубили све због рецесије нису имали шта друго да изгубе, а много да добију ако је Фирер одржао обећање да ће вратити понос и економску моћ. У Немачкој.

Економија рата и, пре свега, тешкоће због тога, одвеле су Велику депресију. На крају, у свету који је изгубио део становништва и лизао ране, време Велике депресије није било више од далеког сећања. Обнова, зарастање рана и пажња на хладни рат који се већ назирао, биле су главне бриге послератног тренутка.

Теме у Великој депресији