Дефиниција протестантске реформације
Мисцелланеа / / July 04, 2021
Аутор Флоренциа Уцха, јула. 2013
Онај од Протестантска реформација је концепт који је од посебне важности у оквиру историја религија.
Верски покрет, рођен у Немачкој у 16. веку, у јасној супротности са обичајима и преовлађујућом корупцијом у Католичкој цркви
Тхе Протестантска реформација састојао од а кретање религиозни која је започела у Немачка из 16. века а то је изазвало а раскол унутар Католичка црква која би као главну последицу имала појава нових цркава и нових верских покрета ко би се пријавио иза Протестантизам.
У основи, и ако смо морали да назначимо питање које је покренуло ову мобилизацију, то је несумњиво било незадовољство и противљење које су верски, политички и интелектуални тада представљали с поштовањем тхе традиције цркве и посебно тврдњи Врховних понтификата из доминација укупно о хришћанској религији.
И тачно ће се звати Реформа, јер је главна идеја била предложе реформистичке алтернативе на она питања која су критикована ради оживљавања Католичанство почетака који су, према његовим визијама, били замагљени.
Наравно, за своју реализацију и ширење, протестантизам је имао одобрење неких европских политичара и краљева.
Треба напоменути да се протестантизам, или слично реч протестант, користи управо за означавање оне верске групе које су се у време протестантске реформације дистанцирале од Католичке цркве и развиле сопствене доктрине вере.
Лутхер и Цалвин, главни референти протестантизма
Протестанти истичу Управа од Библија Шта књига свето и верујте да ће Божја благодат и вера у њега, у Јеванђеље и у Христа спасити људе.
Такође наглашава апсолутну потребу за Богом, посредовање његовог сина Христе и прихвати сакрамент од Крштење.
Међутим, противи се питањима која католичка црква покреће, као што су: максималан ауторитет папе, пардон, постојање чистилишта, миса, побожност светаца и њихово заступање, међу најистакнутијим питањима која одбити.
Мартин Лутер и Џон Калвин, били су неки од најпризнатијих иницијативних протестаната.
Калвинов утицај је уступио место стварању калвинизма, како се називала реформска доктрина коју је водио и ширио по целом свету.
Калвинизам стоји на Божјој моћи над свим постојећим стварима.
Изузетна акција била је промоција стварања цркава које су се бавиле ширењем Цалвинова доктрина, они су још увек на снази до данас и призивају милионе следбеника у света.
У међувремену, калвинизам је предложио низ принципа који га разликују у протестантском универзуму, а то су: веровање да ће само Бог спасити оне људе који се понашају на прави начин; Бог неће спасити све људе; предлаже ограничено помирење или чишћење грехова; благодат и истрајност приписује светима.
Са своје стране, Лутер и његови предлози уступили су место стварању лутеранства, традиционалног верског покрета и покретање протестантизма чији је циљ био искорењивање папске власти и корупције која је владала у Ватикан.
Међу основним постулатима су: промоција сакрамената евхаристије и крштења; нису веровали у преображај хлеба и вина у тело и тело Христово; свеци и Богородица су примери; не признаје и не одбацује папину власт, јер они осуђују продају индулгенција; евангелизатори се могу венчати, супротно хришћанској максими као што је целибат; Нови и Стари завет узимају се као норме које управљају животом верника; Исус је темељ вере и душе се спашавају вером, а не понашањем.
Одговор Цркве: контрареформација
Али Католичка црква не би седела скрштених руку и промовисала је контрареформацију између 1560. и 1648. године.
Акција Католичке цркве била је снажна и побринула се да поново уједини подељене католике и протестанте; потврдио своје догме на Тридентском сабору; промовисана је реорганизација верских редова и наметнуте ригидније норме; створени су формацијски центри за верске заједнице; и установљен је суд инквизиције и они су се наравно бавили оповргавањем сваког од прописа лутеранства и калвинизма.
Данас протестантизам стоји као трећа грана хришћанства са приближно пет стотина милиона верних широм света.
Теме у протестантској реформацији