Концепт у дефиницији АБЦ
Мисцелланеа / / July 04, 2021
Аутор Флоренциа Уцха, јула. 2013
Реч дивљина је термин који обично користимо када желимо да објаснимо недостатак суздржаности коју неко представља у својим страстима. Треба напоменути да су страсти то склоности, врло жеље чула да појединац доживљава.
Разврат забаве коју су организовали студенти пете године био је коментар целог школа.
Иако се термин разузданост широко користи у нашем језику, вреди напоменути да је посао једног од његових синонима, пожуда, како би се узело у обзир поменуто стање.
Пожуда је концепт који пар екцелленце означава неконтролисани апетит за телесним ужицима који испољава појединац. Нарочито је та неограничена жеља повезана са сексуалним, мада и друга питања која немају никакве везе са сексуалношћу, а такође код некога пробуде хипер страсну жељу нешто.
С друге стране, сексуална пожуда потпуно је уклоњен из нормалног сексуалног понашања или развоја, а за случај га карактерише погоршање и потпуни недостатак контроле у сексуалним праксама. Оргије, на пример, које се састоје од забава у којима учесници желе да искусе сва сексуална задовољства, широко се баве они појединци којима доминира пожуда.
Сада, када ово понашање превазилази нормалност и постаје а опсесија може довести до а спровести патолошко сексуално понашање које доводи до поступака потпуно увредљивих са становишта морални и правни, такав је случај злоупотреба сексуално и силовање.
Религије уопште имају тенденцију да осуде ову врсту дела из својих доктрина, а случајно је управо за Хришћанство пожуда је један од седам главни греси или пороци да хришћански морал критикује од његове појаве. Главна критика коју хришћанство упућује на пожудно понашање је то што у тој држави постоји жеља за поседовањем другог изван Бога, а затим неизбежно улази у дехуманизацију личности, нешто неприхватљиво за религија у питању.
У међувремену, супротстављени концепт је умерености, што омогућава позивање на умереност у понашању и у страстима које човек испољава.
Теме у Рампагеу