Концепт у дефиницији АБЦ

Када рачунар покреће програм, оба код јер подаци морају бити у могућности да се налазе у елементу који им омогућава брз приступ и који нам, поред тога, омогућава да их брзо и флексибилно модификујемо. Тај елемент је РАМ.

РАМ меморија (РАМ меморија, меморија са случајним приступом) је врста испарљиве меморије чијим се положајима може приступити на исти начин.

Ово последње је истакнуто јер су у рачунарима и до одређеног времена медији складиште физичке картице су биле бушене картице или магнетне траке, чији је приступ био секвенцијални (то јест, да би се дошло до утврдио позицију Кс, пре него што смо морали да прођемо све позиције пре оне коју желимо приступа). И, као што у свим случајевима можемо говорити о сећањима, изричито помињање случајности омогућава нам да одредимо на коју врсту меморије мислимо.

С друге стране, израз хлапљив указује на то да се садржај не одржава након што се меморија напуни електрична енергија. То значи, једноставно и једноставно, да када искључимо рачунар, подаци у овој меморији се губе.

Због тога ћемо, у случају да желимо да сачувамо податке које имамо у РАМ-у, морати да их одложимо у трајно складиште, као што је ХДД, меморијску картицу или УСБ диск у облику датотека.

РАМ меморија је „радна“ меморија система која се у сваком тренутку користи за покретање апликација.

Програм се чита с диска и копира у меморију (поступак који се назива „учитавање“ у меморију).

Као и све компоненте модерних рачунара, РАМ меморија такође има своју историју и претрпела је своју еволуција током времена.

Прве РАМ меморије су изграђене након Другог светског рата, користећи магнетни материјал назван ферит.

Будући да су материјал који се може магнетизовати, могли би да буду поларизовани у једном или обрнутом смеру да би представљали један и нула, репрезентативни бројеви логика бинариа са којом раде сви савремени рачунари.

Крајем седамдесетих, силицијумска револуција доспела је у свет рачунарства, а са њим и у изградњу РАМ меморија.

Први рачунари, попут првих микрорачунара годинама касније, садржавали су количину РАМ-а која би нам данас изгледала смешно.

На пример, Синцлаир ЗКС81 из 1981. возио је 1 килобајт, док је било који паметни телефон Данашњи средњи опсег монтира 1 гигабајт, што представља милијарду (1.000.000.000) бајтова.

РАМ меморија се развила не само у количини, већ и у брзина приступ и минијатуризација.

Ова еволуција РАМ-а довела је до различитих врста технологија:

• СРАМ (Статичка меморија са случајним приступом), која се састоји од типа меморије која може да чува податке док постоји напајање без потребе за кругом освежавања.


• НВРАМ (Стална меморија са случајним приступом), што крши дефиницију испарљиве меморије коју смо дали, јер може задржати податке тамо сачуване чак и након електрична струја. У малим количинама се налази у електронским уређајима за функционалности као што је одржавање конфигурације.


• ДРАМ (Динамичка меморија са случајним приступом), која користи технологију засновану на кондензаторима.


• СДРАМ (Синхрона динамичка меморија са случајним приступом). Чињеница да је синхрони омогућава му рад са истим сатом системске магистрале.


• ДДР СДРАМ а са њим и следеће ДДР2, 3 и 4 еволуције. Састоје се од варијације СДРАМ-а веће брзине. Узастопни бројеви (2, 3 и 4) указују на још веће брзине.

Теме у РАМ-у