Концепт у дефиницији АБЦ

Увек је било цурења информација и оних који су из једног или другог разлога спремни да их филтрирају, али чак и такозвано „информатичко доба“ (од чега, Интернет представља његову кулминацију до сада), нико није имао адекватне платформе за филтрирање ових података, јер се морао ослањати на личне контакте.

Викилеакс је мрежна платформа на коју се могу анонимно и - бар теоретски - безбедно, слати документи свих врста на испитивање и објављивање.

Викилеакс се прославио 2010. године, када је објавио серију дигиталних садржаја о ратовима у Ираку и Авганистану. Што се тиче првог, открио је необјављени видео напада америчких војника на новинаре агенције Реутерс, док је у случају друга је била о хиљадама поверљивих докумената, до тада тајних, које је Викилеакс третирао заједно са неким медијима од комуникација најпрестижнија на свету.

Историја Викилеакс-а почиње 2006. године, када група новинара и хакера одлучује да удружи снаге у интересу транспарентности.

Ова сврха, племенита у теорији, помрачена је облицима и садржајем који понекад објављује сајта и да су зарадили организацију која стоји иза тога, критику због неопрезности према начину руковања информације.

Од оснивача су се у први мах снажно појавила два лика као видљива лица организације: хакери Јулиан Ассанге и Даниел Домсцхеит-Берг

Без сумње, најјавније лице организације био је и јесте Јулиан Ассанге, док је Даниел Домсцхеит-Берг је био у другом плану, мада је у неким служио и као портпарол тог ентитета прилике.

Због неслагања између њих двојице, Домсцхеит-Берг је напустио Викилеакс 2010. године, оптужујући Ассангеа за прекомерни персонализам и занемарујући основне аспекте сигурност оних који су пропуштали документе у организацију, тако да би њихове идентитете могле да открију треће стране шпијунажом.

Током овог времена, Викилеакс је наставио да обавља своју функцију филтрирања докумената, што је довело до неких већих земљотреса у вестима:

Видео снимка пуцања на новинаре Ројтерса у Багдаду, претходно коментарисан, који је произведен 2007. године, али га Викилеакс објавио тек 2010., године у којој је процурио.

Скандал је био огроман, с обзиром на то на видео снимку (који је одговарао снимку америчке војске маневара) може се савршено ухватити да жртве напада нису носиле оружје или помињале да су претња за хеликоптер Апацхе који их је упуцао и који су надређени задужени за надзор акције дали одобрење.

Поред новинара који су изгубили живот у нападу, било је и још девет људи убијени, од којих су неки покушали да спасу првог који је пао тако што су их одвели у а болница.

Дневници инвазије Авганистана од стране Сједињених Држава и других савезничких земаља, направљен 2001. године, али чије су документе 2010. године објавиле водеће новине широм света попут северноамеричког Нев Иорк Тимеса, немачког Дер Спиегел или британског Тхе Гуардиана.

Ови документи су објаснили детаље до тада које Комисија није открила влада Американца или његових савезника, попут броја цивилних жртава изазваних нападима или смрти изазваних „пријатељском ватром“.

Ирачки ратни документи, процурио Брадлеи Маннинг, војник америчке војске који је веровао да је администрација Американка је чинила неправду и желела је да је објасни свету.

Ови документи су, између осталог, објашњавали случајеве мучења Ирачана, као и нечињење снага. на злоупотребе војника преуређене ирачке војске која је састављена после победе коалиције.

Тхе кабловска врата, који се састоји од филтрација дипломатских каблова укрштених између амбасада Сједињених Држава распоређених у свету и владе те земље.

Датотеке из Стратфорда, што одговара разним догађајима у којима је ова заштитарска компанија интервенисала последњих година, као што је петрохемијска катастрофа у Бопалу (Индија), операција убијања Осаме Бин Ладена или рат Фалкландс.

Последње од највећих цурења Викилеакс-а догодило се 2017. године, када је открило значајан износ материјала о томе како америчка тајна служба (ЦИА) шпијунира наше рачунаре и способна је да их нападне са злонамерних програма.

Викилеакс такође има механизам самоодбране у случају заиста озбиљног напада: датотека осигурање.аес256.

Ово се састоји од а фајл 1,99 Гигабајта заштићено снажном енкрипцијом (256-битни АЕС), која је само прекинута и за коју кључ за дешифровање није откривен. То би зависило од околности и логично је размисли да у Викилеаксу већ узимају у обзир индиректне методе за објављивање овог кључа, тако да га владе (посебно САД) не могу спречити.

Упркос бројним инцидентима и нападима свих врста, и пошто се Јулиан Ассанге склонио у еквадорску амбасаду у Лондону од 2012. године, Викилеакс наставља обављајући своју функцију објављивања свету тајних докумената које саопштавају и шаљу људи свих врста, након њихове верификације и проверавати.

Фотографије: Фотолиа - Зденек / ХуХу Лин

Теме на Викилеакс-у