Дефиниција рата за независност

Узроци Наполеоновог пораза 1814. историчари приписују углавном три узрока: инвазији на Русију (а тактичка грешка), неуспех да се докрајчи Велика Британија и неуспела инвазија на Шпанију, уз рат за исцрпљивање повучено. У ово Члан бавићемо се последњим сукоб.

Такозвани „Рат за независност“ (име под којим је познат у Шпанији) редовни је сукоб и герилски рат који је напао наполеонску војску против шпанских побуњеничких снага између 1808. и 1814.

Треба напоменути да у рату за независност постоји и латентни грађански рат; на француској страни су такође били шпански симпатизери вредности које је заговарала нова револуционарна или наполеонска Француска, који су били презирно познати као „францификовани“.

У међувремену, на шпанској страни су и реформски ставови, али и одбијање француске окупације коегзистирали са реакционарима и традиционалиста, што је изазвало мало унутрашњих проблема, иако је, генерално, шпанска страна знала како да их савлада како би остала кохезивни.

То није спречило ове несугласице да настану након француског пораза, што је довело до деветнаестог века велике нестабилности. политике, чије су последице запљускивале двадесети век.

Присуство француских трупа на шпанској територији датира из 1807. године, када су прешле границу под француско-шпанским савезом како би заједнички напале Португал.

Потоња земља била је савезник Велике Британије и није се повиновала поморској и комерцијалној наредби о блокади Уједињеног Краљевства коју је издао Наполеон, што је створило проблем стратегија Француска изолација од свог главног непријатеља.

Португал није показао знак да се покорава диктатура Наполеонова, и шпанска монархија и владари показали су велику млакост и неодлучност упркос теоретском савезу са Француском, вероватно из страха од републичких чежња једног дела Популација и да играју обе стране помало са одређеним страхом ко ће на крају победити у борби на европском нивоу.

У Шпанији је ситуација у политичкој борби за власт између Карлоса ИВ и његовог сина Фернанда (будућег Фернанда ВИИ), као и важећег Годоиа.

У Арањуезу избија побуна у знак протеста против Годоиевих покрета и, као резултат тога, Наполеон види шанса да уклони шпанску краљевску кућу, искористивши чињеницу да њене трупе смештене у Шпанији већ контролишу виталне градове и комуникације, на ужас шпанске војске (која види инвазију која долази) и нерад класе политике.

У абдикацијама Бајоне, Наполеон је приморао Карла ИВ и принца Фердинанда да абдицирају, а од тога и његов брат Хосе Бонапарта, крунисани за шпанског краља.

Очигледно је да маневар неће прихватити добар део племства и богатих сектора шпанског друштва, војске и обичног народа. Рат је служен.

Осигурач је упаљен 2. маја 1808. године у Мадриду, док су се људи масовно побунили против француских окупационих власти.

Вест о устанку, као и о каснијој репресији, ширила се попут пожара, изазивајући побуне и нереде против француских освајача у другим деловима земље.

„Побуњеници“ (из француске перспективе; за Шпанце су патриоте) преузимају контролу над разним градовима и регионима, расути на мапи, што условљава еволуција после рата. Примери ове ситуације биће налазишта Сарагосе или Героне.

За контролу ситуације у раштрканим областима које контролишу побуњеници, тамо се формирају одбрамбени одбори.

У почетку главни територија под контролом побуњеника је југ полуострва, регион Андалузије, у коме се налазе многи градови форагита освајачу, иако се први важан пораз галских снага догађа у луци Брух, год. Каталонија.

Рат у Шпанији обележиће редовни сукоб шпанских и британских трупа против Французи и герилски рат нерегуларних шпанских патриота против трупа Француски.

То ће изазвати логистичку главобољу за галске снаге, јер су морале преусмјерити бројне снаге у борбу против непријатеља иза фронта.

У Баилену, шпанске регуларне снаге и милицајци приписују заслугу што су први победили наполеонску војску на отвореном пољу.

Сва ова ситуација проузроковала је стратешко повлачење наполеонских трупа према северу полуострва, а простор који су могли боље да контролишу, да би касније добили појачање и поново се спустили освајајући све територија.

То је у децембру 1808. године када Наполеон улази у Шпанију са војском која се састојала од четврт милиона људи.

Обнављајући замах, царске војске делују као ваљак, улазећи прво у Мадрид, а касније опорављајући Андалузију.

У јануару 1809. изгледа да су Французи „завршили“ задатак, Наполеон је марширао да припреми своју нову конфронтацију са Аустријом, која му је објавила рат. Галске трупе су се припремале за прогон остатака Британског експедиционог корпуса и улазак у Португалију.

Али, опет, шпански народ је стварао проблеме царској војсци, глумећи побуне на разним местима и одржавање герилског рата који је проузроковао стално исцрпљивање царски.

1810. Наполеон је регију Каталонија доделио независност, обдаривши је владом под надзором Француске.

На тај начин постаје својеврсни протекторат. Цар на тај начин покушава да подели Шпанце, дајући неовисност региону који, историјски гледано, није био директно под влашћу Кастиље до једног века раније. Шпанија је држава коју чини неколико нација, Наполеон то зна и покушава да је искористи.

Оно што Наполеон нема јесте да ће се Каталонија одупријети његовој идеји. Тако је 1812. године Каталонија постала директно део Француског царства, подељена у четири департмана.

1812. године, и у бици код Арапила, столови су се дефинитивно променили, а савезничке трупе које су формирали Шпанци, Португалци и Британци поразили су Французе.

Одавде су се Французи борили за повлачење, почев од губитка Андалузије. Краљ којег је унајмио Наполеон, његов рођени брат Џозеф, напустио је Мадрид.

Рат се овде није завршио, пошто су, координирајући са осталим континенталним силама, савезници наставили да потискују Французе према северу, борећи се на самом југу Француске.

Шпанија је заједно са Русијом запечатила судбину Наполеона и Француског царства.

Фото: Фотолиа - Архивист / еугенесергеев

Питања у рату за независност