Концепт у дефиницији АБЦ

Кроз појам устанички можете схватити онај појединац који се побуни или подигне у корист одређеног циља.

Особа која се побуни против разлога или власти

Реч побуњеник обично користимо као синоним појма побуњеник и како бисмо објаснили ко изражава одбијање Управа Тренутни.

У међувремену, побуњеник може изразити неслагање са неком мером или редоследом утврђеним а влада, на пример, различитим рутама; најсуптилнији, благи и нормално безопасан начин за опште добро је грађанска непослушност да ће побуњеник одржати као начин живота, попут тога да неће гласати иако је то обавезно, не плаћајући свој порез иако су, између осталих алтернатива, такође.

И други начин, најсложенији и најопаснији је онај од изразити неслагање употребом оружја чија ће јасна мисија бити уништавање владе на функцији или друштвена организација одговарајући.

Дакле, побуњеник је основни стуб побуне и ово је његово поље деловања.

Побуна је инкриминисана када се изводи против изабране владе у народу, дакле, ко се противи власти изабраној непосредним гласањем, вероватно ће добити судска казна.

Иако постоји и оно што је познато као јел тако на побуну или право на отпор, а то је оно право које је препознато као моћ коју народи и појединци имају пре деловања нелегитимне владе.

Када страна држава одлучи да изврши инвазију на другу територија то му не припада, уобичајено је да људи делују против њега, побуњеници у настајању који ће бити ти који ће се одупрети променама које желе спровести влада тиранина. Тада, у зависности од случаја, ако се ради о побуни без разлога, због једноставне чињенице да се наметне другом, побуна ће бити кажњена, Када се побуњеник прогласи за одбрану аутономије и независности своје територије, против неправедног напада сматраће се праведним и прихватљиво.

Концепт који се широко користи за означавање вођа независности на америчком континенту

Концепт побуњеника се често користио да се односи на све оне мушкарце и жене који су још у 19. веку, у континент Американаца, посебно од Мексика, до југа, у Аргентини, одлучили су да узму оружје у корист свог ослобођење шпанске круне која је доминирала и угњетавала њене територије од открића Америке до Дебело црево.

То ће рећи, у та времена и данас гледано из даљине, већ са аутономијом и независношћу проглашеном на свим тим територијама, побуњеници су били еквивалент херојима домовини, па је тако и већина њих отишла у историју, међу најзапамћенијима можемо међу осталим навести Симона Боливара, генерала Дон Јосеа де Сан Мартина, Цура Хидалго и Цостилла други.

Ако заронимо у историју, можемо пронаћи много примера побуна, међу којима можемо навести и Револуција де Маио, као низ догађаја који су се догодили месеца маја 1810. године у граду Буенос Аиресу, год. Аргентина, у то време главни град вицекраљевства Рио де ла Плата, и која је довела до депозита вицекраља и инсталација прве националне владе: Први одбор.
Низ креолских грађана састало се на Плаза де Маио, око Кабилда, и почело да захтева њихову аутономију.

Ова чињеница је била основна и за почетак проглашења независности 1816. године, као и за ослобађање што већег броја територија које су чиниле Вицекраљевство, такав је случај Чилеа, Перуа, Боливије други. Будући да је био генерал Сан Мартин, један од највећих представника јужноамеричког ослобођења.

А с друге стране на позив као Грито де Долорес, догађаје који су се догодили у Мексику у корист независности и у којима су становници овог града звали Долорес, које су окупили каудиљоси Хидалго и Игнацио Алленде, устали су против актуелних шпанских владара и борили се са њима док нису постигли дуго очекивану аутономију у погледу Шпанија.